Napisao Danas, Omer Bronja sreda, 16 novembar 2011 12:19

Ocena korisnika: / 0
LošeNajbolje 

Glavna vest - Pucano na ambasadu Amerike u Sarajevu!
Druga glavna vest - Pucao vehabija iz Novog Pazara!
Treća glavna vest - Da li nam preti opasnost od vehabijskog pokreta?
Četvrta glavna vest - Da li možemo dovesti u vezu vehabije iz Sandžaka sa OVK?

Neki mediji sa niskim rejtingom - vesti: „Svi su se ogradili od postupka Mevlida Jašarevića, čak i vehabije iz Maoče“.

Eto, jedan mlad čovek iz Novog Pazara, koji već tri godine u živi Bosni, pucao na ambasadu Amerike u Sarajevu. I šta se desilo? Desilo se da svi silni demokrate, tolerantni ljudi, borci za ljudska prava i ostali „mislioci“, govore o vehabijskom pokretu i o terorizmu!

Opet!

Ne o činu jednog čoveka, koji po mom mišljenju ima ozbiljne psihičke probleme, već o celom pokretu. I kako smo sad odjednom ugroženi. Kako ti ljudi koji šetaju ulicama pored nas sve ove godine, svakodnevno, odjednom postaše teroristi! Kako muslimani, i uopšte sledbenici bilo koje vere, žele njima, svetu, da nametnu svoje mišljene! Sve to, zato što je čovek, koji nije sav svoj, pucao na ambasadu.

Zaboravismo da je skoro u Norveškoj čovek pobio ljude, pa se na njega gledalo kao na poremećenu osobu, ali dobro, on nije imao bradu i kratke pantalone.

Hajde da napravimo poređenje.

Ako zbog čina neke grupe ljudi koji su radikalni, skloni incidentima, a pripadaju nekom verskom pravcu, osudimo celu religiju, ceo taj pravac, i kažemo da je to verski fanatizam i da žele na silu da nam nametnu svoju volju - onda ćemo zbog delovanja nekih „domakrata“ u svetu, kao Obame koji dobije Nobela za mir, pa pošalje još deset hiljada vojnika u Avganistan, ili Hilari koja izjavi da Gadafija želi mrtvog ili živog i da joj je sve jedno, gledati na demokratiju kao ideologiju koja se nasilno nameće ljudima u svetu! Pa, nećemo. Dokle ćemo na ideološke stvari gledati kroz pojedince i njihova dela? Ljudi su manjkavi. Gledali to kroz veru ili Frojda i Hegela, isto ćete videti.

Vehabizam je pravac učenja u Islamu, koji ja, iskreno, ne podržavam jer na drugi način shvatam veru, ali u tom pravcu su razni ljudi koji veru doživljavaju na svoj način. Vera je nešto lično! Nešto što svaki čovek oseća na svoj, sebi svojstven način. Ako je neko vehabija, hrišćanin, sufija, demokrata... ne znači da će imati ista osećanja kao ostali, da u potpunosti isto doživljava stvari oko sebe i ima isti odnos sa ljudima kao i ostali pripadnici / sledbenici tog pravca ili ideje.

I, ponavljam - ja ne podržavam vehabijsko učenje, ali ne mrzim te ljude i ne bih želeo da, zbog dela jednog čoveka, u Sandžaku imamo situaciju u kojoj ostali građani mrze svoje sugrađane samo zato što pripadaju nekom pravcu učenja. Zar nam nije dovoljno što nam je Islamska zajednica takva kakva jeste - sve više zajednica, a sve manje islamska...?

Što se tiče situacija i ljudi koji rade slične stvari kao Mevlid, njima je dr Zakir Naik dao objašnjenje. Mogu ga naći na youtube-u. Oni moraju znati da džihad nije borba protiv ljudi, nego borba sa samim sobom, sa svojim egom. Ako mislite da se muslimani brane tako što ćemo uzeti oružje ili dinamit u ruke i otići u neki tržni centar ili ambasadu i pobiti sve nevine ljude... To nije Islam. To je haram.

„Ako neko ubije nekoga ko nije ubio nikoga, ili onoga koji na zemlji nered ne čini - kao da je sve ljude poubijao.“ - sura El Maida, ajet br. 32

Ako ne možemo da uradimo nešto što je dobro, nemojmo uraditi nešto što je loše.

Ako hoćete da neko snosi posledice za zlodela, uhvatimo onoga ko je odgovoran za to. To što neko pripada jednom narodu, ne znači da je isti kao svi... Kao što nisu iste sve vehabije, sve sufije, svi pravoslavci... Ljudi su različiti, aman! Zar nam je teško da to shvatimo? Imamo puno briga oko sebe, živimo u vremenu u kakvom živimo - gde jedino znanje pomaže; gde jedino oni koji stiču znanje mogu da budu uspešni. Nismo svi stvoreni da budemo verski intelektualci, već imamo različite talente. Usavršavajmo se u onome u čemu pokazujemo najbolje rezultate, u čemu smo najbolji... Budimo najbolji doktori, naučnici, profesori... A, vera? Ko veruje, vera nek mu bude kao hobi. Hobi je zanimljiv pojam, jer se iz hobija radi ono što se iskreno voli, ne profesionalno, nego radi sebe. E, to je vera, to je islam, to je hrišćanstvo...

I za kraj, jedan primer od nedavno - radi se o komentru na jednu internet-vest koji je napisao neki dečko iz Beograda, koji sebe naziva nacionalistom, i o tome kako mi je taj komentar potvrdio neke stvari. Vest je bila o našim navijačima (koji su ove godine za svaku pohvalu - svaka čast momci!) i gostovanju na Marakani. I, naravno, gde se god Bošnjaci i Srbi nađu zajedno i komentarišu, tu se odmah krene od Turaka. Mislim: „Glupost“, ali nastavim ja. Posle kraćeg prepisivanja, o načelima vere, smislu Boga i života... on prokomentariše: „Slažem se. Ja sam nacionalista, al’ gotivim Omera i druge, koji su različiti, a dobronamerni su“.

Sad, ne želim da kažem kako sam ja pametan ili nešto slično, već samo da je izreka „Lepa reč i gvozdena vrata otvara“ zaista ispravna. Naše ponašanje je jedini razlog zbog kojeg će nas ljudi voleti ili mrzeti. Koliko daš, toliko i dobiješ. Da li ćemo dopustiti sebi da zamrzimo i suprotstavimo se nekom samo na osnovu jedne osobine koja nam se ne sviđa kod njega, kad od potencijalnih neprijatelja, možemo da stvaramo prijatelje?

Ja ne želim da prodam sreću radi pravičnosti.

Autor je omladinski koordinator NVO „Urban-In“, Novi Pazar

Komentiraj

Ime: Email:  nemoj obavještavatiobavijesti Naslov:   Molim unesite anti-spam kod sa slike.

Komentari

Dodaj Novi Traži RSS

Powered by !JoomlaComment 4.0alpha3

!joomlacomment 4.0 Copyright (C) 2009 Compojoom.com . All rights reserved."